uslovi

Živim i treniram u Beogradu, u Srbiji.

Nažalost, umetničko klizanje nije popularan sport u našoj zemlji.

Sezona traje 6 meseci. Postoji svega nekoliko klizališta u Srbiji a kada se sve zbroji i oduzme, samo jedno gde klizači mogu ozbiljno da treniraju.

Treninzi mi počinju u 6:30 ujutru, tada klizam a zatim žurim u školu, koja počinje u 8:30. U toku radnje nedelje ponekad mogu da odem na trening popodne, mada retko. Osim treninga na ledu, treniram i van njega.

Tokom 6 meseci kada je klizalište zatvoreno, dosta treniram "na suvom": trčanje, snaga, razgibavanje, balet.

Ali to nije isto kao kada ste na ledu.

Sve ove godine provedene na ledu, učinile su da klizanje postane moj način života. Ustajem u 4:30 ujutru da bih trenirala na hladnom klizalištu, trudim se, naporno radim, padam i ustajem, idem dalje...napredujem.

I ne žalim se mnogo jer živim na ovakav način.. Posle 10 godina provedenih na ledu, ne bih ni mogla da živim bez klizanja. Volim ovaj sport i uvek dajem sve od sebe.

Mnogi ljudi me ne razumeju. Prijatelji mi često govore da nisam normalna jer sam se u potpunosti posvetila ovom sportu, ali u isto vreme kažu da mi se dive zbog toga.

Takođe, većina ljudi, pogotovu oni koji nemaju veze sa klizanjem, ne razumeju koliko je loše po klizačicu to što ne može da kliza tokom leta. Jako loše je što većina klizača širom sveta uči nove stvari, trenira, dok ja ne mogu. Nemam dovoljno vremena da se pripremim za važna takmičenja koja počinju tada.. A tu je i strah, da ne izgubim ono za šta sam se toliko trudila da naučim...I ja ne mogu na mnogo toga da utičem. Stvari su takve kakve jesu... Mnogi ljudi nisu ni svesni da postoje sportisti, klizači u našoj zemlji. Teško dobijamo bilo kakvu vrstu pomoći.

Neki od najlepših trenutaka su zasigurno oni, kada mi priđu najmlađe devojčice koje klizaju u našem klubu i kažu da bi žele da jednoga dana postanu "baš kao i ja". A meni se čini kao da je bilo juče kada sam i ja bila tako mala i gledala svoje uzore na televiziji.

Takođe sam ponosna na komentare, koje čujem o sebi kada odem na međunarodna takmičenja van države. Ljudi koji poznaju dugogodišnju situaciju u srpskom klizanju kažu da sam za Srbiju nešto novo, nešto bolje, nešto drugačije.

Sve što mogu je da se ne obazirem previše na ovakve probleme, i da nastavim da radim ono što najbolje umem. Da klizam, i dajem sve od sebe, kad god sam u prilici.

Uvek gledam napred, dajem sve od sebe i nikad ne odustajem..... Jer znam da ja to mogu i verujem u sebe. Mogu, hoću, moram. Hvala svima koji me podržavaju, hvala mojim roditeljima i prijateljima koji su uvek uz mene. Takođe bih želela da se zahvalim mojim profesorima koji uvek imaju dovoljno razumevanja. I hvala Vama, što ste pročitali ovu priču. Nastavići da dajem sve od sebe kao i do sada. Niko nije rekao da će biti lako. Ali ja volim ovaj sport više od svega i znam da vredi svih napora.

Mila